Išijas – iritacija išijadičnog nerva, najčešće se javlja usled sedenternog načina života i nedovoljnog kretanja kod modernog čoveka. Specifični simptomi išijasa su bol i trnjenje u zadnjici i/ili nozi, kao i mišićna slabost koja se povećava prilikom sedenja. Simptomi se uglavnom javljaju samo u jednoj nozi, a ređe u obe. Ukoliko uzroke išijasa ne otklonimo blagovremeno, može se javiti oštar bol koji izaziva poteškoće pri stajanju ili hodanju i širi se sve do stopala i prstiju. Izvor ovog bola predstavlja mesto na kome je uklješten išijadični nerv.

Išijas se može javiti usled različitih faktora – degenerativno oboljenje diska, istmična spondilolisteza, lumbalna kičmena stenoza, piriformis sindrom i disfunkcija sakroilijačnog zgloba, spoljašnja trauma. Najčešči uzroci išijasa su:

• Proturzija (ispupčenje) diska ili „bulging“ – blagi oblik diskus hernije (nucleus pulposus ostaje unutar annulus fibrosus diska, pa je kompresija nerva manja)
• Lumbalna diskus hernija – pomeranje diskusa iz međupršljenskog prostora u slabinskom delu kičme. Kod diskus hernije se javlja delimična ili potpuna ruptura hrskavice fibroznog prstena diska sa prolapsom jezgra (nucleus pulposus probija annulus fibrosus diska i pritiska nerv). Osim direktne kompresije nerva, dodatni problem predstavlja i hijaluronska kiselina koju disk sadrži i koja dolazi u kontakt sa nervom.

Fizičko vežbanje svakako može biti važna komponenta u rešavanju problema išijasa. Cilj rehabilitacije kod ovog problema je razvoj stabilnosti slabinskog dela kičme i mobilnosti/pokretljivosti kukova i torakalnog dela kičme. Zato trening mora biti pre svega usmeren na jačanje stomačnih mišića uz aktivaciju glutealne regije i dubokih mišića zgloba kuka. Prilikom vežbanja preporučljivo je izbegavati dizanje bilo kakvog tereta u lumbalnoj fleksiji. Uz dobro programiran trening i redukciju telesne mase (za gojazne osobe sa ovim problemom), važna je i promena stila života i svakodnevnih navika. Pazite kako stojite, smanjite sedenje u toku dana i šetajte što više.