Kičma predstavlja koštani stub izgrađen od 33-34 pršljena, postavljen u srednjoj liniji zadnje strane vrata i trupa. Svako odstupanje od te linije, izuzev fizioloških krivina kičmenog stuba, predstavlja deformitet. Fiziološke krivine kičme su vratna, grudna i lumbalna. Razlog postojanja ovih prirodnih krivina kičme jeste ekonomičnije raspoređivanje opterećenja koje trpi kičmeni stub noseći na sebi težinu tela. Ukoliko je neka od ovih krivina povećana, javlja se posturalni deformitet.

Narušavanje neutralnog položaja kičme javlja se najčešće u periodima ubrzanog rasta kada telo trpi nejednaka opterećenja što dovodi do mišićnih disbalansa. Npr. ukoliko se često oslanjamo na jednu nogu prilikom stajanja, mišići te noge će biti značajno jači u odnosu na suprotnu, što vremenom može dovesti do nastanka lumalne skolioze. Isto važi i za nošenje torbe uvek na istom ramenu, čime dovodimo kičmu u rizik od nastanka torakalne skolioze.

Odstupanja od neutralnog položaja kičmenog stuba mogu se javiti i u sagitalnoj ravni usled povećanja lumbalne lordotične i/ili grudne kifotične krivine. Uzroci ovih odstupanja najčešće su nepravilan položaj pri sedenju i stajanju.

Sve ove promene su do završetka rasta i razvoja funkcionalne prirode i posledica su mišićnih disbalansa, pa se u tom periodu mogu ukloniti uz pomoć korektivnog vežbanja. Nakon 25. godine ove promene postaju strukturalne, pa se njihovo stanje vežbanjem može značajno ublažiti. Važnu ulogu u otklanjanju ovih deformiteta, osim korektivnog treninga, predstavlja i zauzimanje i zadržavanje u neutralnom položaju kičme prilikom stajanja, hodanja i sedenja. Loše držanje nije samo estetski problem, već vremenom dolazi do pojavi bolova u mišićima i zglobovima, čije trajno rešenje obuhvata pravilnu primenu odgovarajućih vežbi.